Express@TIFF: Od uznemirujućeg novog poretka do jezivog kršenja
U Violation, jednom od najjezivijih filmova koje sam gledao, vidimo kako tinjajuća trauma između braće i sestara, supružnika i drugih bliskih članova porodice može rezultirati čistim, nepatvorenim užasom.
Snimci iz New Order and Violation. (Foto: Međunarodni filmski festival u Torontu) Novi poredak, smešten u Meksiko Sitiju, je visceralan, uznemirujući film koji je često teško gledati. Neredi su izbili u delovima grada, nasilje je u toku, a niko - ni superbogataši, smešteni u svojim bungalovima ograđenim zidovima, ni radnička klasa, u svojim skromnijim stanovima - nije pošteđen. Svi su pod teškim vojničkim čizmama.
Veliko debelo venčanje je u toku u jednoj od onih vila gde je osoblje u livreji brojčano više od ljudi koji žive u njoj, a gosti u dizajnerskoj odeći izlaze iz svojih raskošnih terenaca da bi se pridružili veselju. Usred svega dolazi stariji bivši službenik koji traži novčanu pomoć za svoju bolesnu ženu. Iznos ne može biti mnogo veći od cene jedne haljine na tom blistavom skupu, ali bogati se ne bogate tako što su velikodušni, zar ne? Jedina koja želi iskreno da pomogne je nevesta, Marijana (Nalan Gonzales Norvind), koja odlazi sa članom osoblja u staračku kuću, gde svet kakav ona poznaje, dolazi do strašnog kraja.
Film je fikcija, ali dok gledate horor koji se širi ulicama – bogataše kidnapuju i odvode u zatvor, tamo da ih brutaliziraju i drže za otkup, a manje imućne smatraju odgovornim za stvari koje nisu uradili – vi vidi se kako seče zastrašujuće blizu kosti. Maskirani uljezi su okupirali Marijaninu kuću i opljačkali je; prkos je dočekan metkom. U zatvoru, gde se nalazi, ona i njeni saputnici bivaju silovani i mučeni. Ovo je pakao.
Reditelj Mišel Franko nas ne štedi ružnim prizorom, primoravajući nas da se suočimo sa posledicama klasne podele. Koliko dugo će siromašni i dalje služiti, a koliko dugo će bogati vladati? I ovo važi ne samo za Meksiko Siti; moglo bi biti isto za bilo koji drugi grad gde su klasne razlike tako velike. Ako se ne popravimo, kaže film, možemo biti ili mafija, ili oni koji su mafijaši.
Horor ne mora uvek biti zasnovan na stvarnosti. Može nas posetiti na različite, manje lake za razumevanje, psihološki složene načine. U Violation, jednom od najjezivijih filmova koje sam gledao, vidimo kako tinjajuća trauma između braće i sestara, supružnika i drugih bliskih članova porodice može rezultirati čistim, nepatvorenim užasom. Duo pisaca i reditelja Medlin Sims-Fever i Dasti Mančineli pozajmili su trope ovog žanra i iskoristili ih ne kao svršene sebi, već kao elemente noćne more. Izranjajući iz ovog mračnog, očaranog filma, osećate se kao da se protresete i posegnete za svetlom.
Zabačena vikendica u šumi, okružena jezerom, zvuči kao idilično mesto. Miriam (Sims-Fewer sama) zajedno sa suprugom Calebom (Obi Abili) provodi vikend sa svojom otuđenom sestrom Gretom (Anna Maguire) i njenim partnerom Dilanom (Jesse LaVercombe). Nada da stvari mogu da krenu na bolje visi kao šargarepa između četvorke, ali umesto da se pomiri sa prošlošću, nelagodnost raste, sve dok se ne dogodi nešto strašno.
Ovo nije vrsta filma koja vam daje prostor za disanje između napetih trakta. Nemir nastavlja da raste dok Violation prolazi kroz seksualni napad, rasparčavanje životinja i ljudi, staromodno klanje testerom, šikljanje krvi; tu su i osećanja koja izviru iz četvorke, da se neke nepravde nikada ne mogu ispraviti. A tu je i način na koji namešta silovanje, čineći počinioca ubedljivim gasiteljem: da li je to bilo to, pita on, ili se nešto što je počelo kao provokacija pretvorilo u čin bez pristanka?
Violation je deo „Ponoćnog ludila“, burno zabavne TIFF sekcije u kojoj projekcije počinju tačno u ponoć, a fanovi žanra su spremni da viču i viču. Da je gledanje ovoga kod kuće na računaru bilo toliko uznemirujuće, pitam se do čega bi to dovelo u pozorištu: do vriska punog grla ili zaprepašćene tišine?
