The Loudest Voice recenzija: Neujednačena, ali pravovremena serija

Najglasnijem glasu je potrebno vreme da se čuje i uprkos svom zvezdanom ansamblu nije dosledno zadivljujući. Ali emisija je, čak i sa svojim manama, neophodan sat za to koliko je pravovremena na više od jednog naloga.

Najglasniji glas je izmišljeno prepričavanje života bivšeg direktora i osnivača Fox News-a Rodžera Ejlsa.

Sedeći u prostoriji punoj ljudi koji odlučuju o pokretanju novog televizijskog kanala, novoimenovani izvršni direktor kaže da moraju da biraju svoju publiku. Ciljanje određenog dela ljudi koji bi konzumirali njihov sadržaj može izgledati kao logična ideja, ali nailazi na neodobravanje. Rodžer Ejls ne popušta. Njegov plan je bio jasan: promeniti narativ kojim je levica dominirala 50 godina i da se udovolji konzervativcima. Kanal Fox News, koji je 7. oktobra 1996. osnovao News Corp australijskog medijskog mogula Ruperta Murdrocha, pratio je ovo sve dok nije morao da podnese ostavku 2016. godine pod optužbom za seksualno uznemiravanje. A gledano unazad, to je bio efikasan mandat, koji je Fox News učinio jednom od najuspešnijih TV mreža ikada.

Zasnovan na istoimenoj knjizi i člancima iz njujorškog magazina Gabrijela Šermana, Najglasniji glas je fikcionalizovano prepričavanje života Rodžera Ejlsa, vremena koje je proveo kao izvršni direktor i predsednik informativnog kanala, i načina na koji je novinar revolucionirao način na koji su vesti predstavljene na televiziji ne samo prenošenjem informacija već i njihovim oblikovanjem.

Razvili su ga Tom Makarti i Aleks Metkalf i napisali potonji, serija od sedam delova, koja se emituje na Hotstar-u, baca svetlo na način na koji je Ejls delovao od njegovog nepokolebljivog favorizovanja što je dovelo do toga da republikanski kandidati dobiju više vremena za emitovanje do toga kako je isključio one koji nije slagao, okružujući se ljudima kojima je verovao. Čak i dok emisije zaviruju u Ejlsov put ka uspostavljanju izuzetno uspešnog informativnog kanala, to je takođe komentar o promeni američke političke klime tokom tog vremenskog perioda, ponovni osvrt na bum kablovske televizije koji je počeo sredinom 1990-ih i uznemirujući artikulacija perpetuacije seksualnog zlostavljanja u onome što bi spolja izgledalo kao profesionalno vođena organizacija.

Međutim, pre svega se zaokuplja predstavljanjem intimne slike Ejlsa, koju igra gotovo neprepoznatljivi Rasel Krou. Oslanja se na Ejlsove sopstvene reči da pruži i uvod i odricanje od odgovornosti o sebi, desničaru, paranoičnom, debelom i koristi svoju prošlost kao medijski konsultant za više republikanskih predsednika da kontekstualizuje svoje političke sklonosti.

Pristup, lični i informativan, postaje restriktivan kada je u pitanju dalje udubljivanje. Saznajemo kakav je Ejls, ali ne i ko je on. Desničari, paranoični, debeli služe kao šablon, ali bez podteksta. Njegov um, misli iza njegovih postupaka ostaju van granica, dok njegove definišne karakteristike - hemofiličar, zlostavljač, konzervativac - ističu kao metak. Za emisiju koja je u velikoj meri posvećena Ejlsu, on sam ostaje enigma, i dok bi se moglo tvrditi da je to nameran pristup kako bi se njegov sjaj učinio neshvatljivim i stoga još privlačnijim, to čini lik na kome se serija zasniva, automatizovani i lišeni izazivanja mnogo emocija osim neke odvojene odbojnosti.

Najglasnijem glasu je potrebno vreme da se čuje i uprkos svom zvezdanom ansamblu nije dosledno zadivljujući. Ali emisija je neophodan pogled na to koliko je pravovremenoi način na koji se to drži u trenutnom kontekstuna više naloga. Ne pruža samo uvid u rad informativnog kanala koji je ličio na ideologiju jednog čoveka, već služi kao malo verovatna preteča današnjeg vremena u kojem sadržaj vođen propagandom sve više zamenjuje naše razumevanje vesti. Тоističe se kao opomena time što se u prvi plan ističe koliko bi to moglo biti razdorno, mučno i fatalno manipulativno.

Presedan koji je napravila bivša voditeljka Fox News-a Gretchen Carlson (Naomi Watts) prozivanjem Ejlsa 2016. na osnovu uznemiravanja, predviđao je pokret #MeToo koji je izbio sledeće godine i naglasio važnost govora i promene koje ona može doneti .I na kraju, emisija koja počinje reizborom demokrate Bila Klintona za predsednika Amerike 1996. godine i završava se mesecima pre nego što Donald Tramp dođe baš kada se SAD pripremaju za još jednu sezonu predsedničkih izbora. Prikaz medijske kuće u seriji mogao bi samo da promeni način na koji ljudi misle, i verovatno neće biti onako kako bi Ejls želeo.